Nova pesma

LEPA NOĆ U PLANINI

Samo jedra kriška meseca i ja
noćas ispraćamo avgust
Neobičnu prisnost
ne preče nam zvezde
prosute nasumice
po metalnosivom nebu
Ni pogled kad spusti se
na crno brdo oreol prašume
usnule zemlje

Tisina kao apsolut
neuhvatljiv antenama čula
Veličanstvo nepokretnosti
privida ove slike
stvarnom čini jedino
mačka zaposela moje krilo
Nema i tajnovita kao sfinga
na kamenom prestolu
I moja ruka na svili njenih leđa

Otkucaji naših srca
ne beleže više drhtaj okeana
koji voleći guta svoju decu
lako i bešumno kao vreme
Samo mesec i ushićenje
bezobalne osame